cudni su magneti u nama. nista nas ne privlaci kao odbijanje... rece balasevic

zasto nas privlaci onaj koji nas odbija? a onog ko nam je dostupan uzimamo zdravo za gotovo.
da li je ova pojava u ljudskoj prirodi? genetskom kodu? ili se razvija tokom evolucije...?

i kako se otrgnuti magnetnim silama?
help.
anyone? 

Zamislite. Imate Visnju i Tresnju. Tako slicno, a u principu opet tako razlicito. Visnja je temperamentna. Juznjackog duha. Pomalo cudnovata i svoja. Tresnja izgleda ko visnja. Ali nije tako popularna. Ne vole je svi (ili ona ne voli sve). Ekscentricna je. 

Kad se zagledam u Visnju, u trenucima opijenosti, ne mogu a da ne vidim Tresnju. Ponekad, ipak lezim na krevetu i razmlisljam o Visnji. Ali onda mi se um razbistri i jedva cekam da jedem Tresnje. Dok jedem Tresnja, nedostaje mi kiskelkasti i egzoticniji ukus Visanja. Puna cinija Visanja i Tresanja cekaju samo na mene. Mogu da iz izmerim. Ali ne mogu da izmerim koje vise volim. 

Koga, dodjavola, vise volim? Visnje ili Tresnje? 

 

Sta uraditi kada otkrijete da fakultet koji ste upisali nije za vas?

Na stranu sve, ali kad nemate zelju da nesto sami istrazujete pored toga, kad nemate zelju da ucite iz litereture koju imate, kad nemate zelju da ucite, a i kad uzmete da ucite toliko vas ne zanima da vam koncentracija popusta nakon 15 minuta?

Da li je to samo faza ili treba razmisliti? Da li se materija i posao mogu vremenom zavoleti, kao sto se moze zavoleti devojka koju upoznajete na dan vencanja, a treba sa njom da provedete ceo zivot (mislim na ugovorene brakove)? Moze li se to, u najgorem slucaju, primeniti i na zivotni poziv... kad vec moze na zivotnu saputnicu? 

znas ono kad gurnes slusalice u usi?

odvrni muziku!

daj sivoj slici ton!

ne slusaj beznadje.

uvaljaj misli u tonove.

pusti zmaja da poleti!

kupi peceno kestenje od ulicnog prodavca na bulevaru.

pevaj na kisi kao Dzin Keli.

Posle tebe nijedan nije dovoljno pametan. Posle tebe nijedan nije dovoljno lep. Nijedan nije dovoljno načitan. Nijedan nije dovoljno interesantan. Posle tebe nijedan nije TAJ. Ne mogu a da ne uporedim svakog sa tobom. Upropastio si me za sve druge. Ali hvala ti. Jer sada znam šta valja. I što si me ugledao tog avgusta 2009. godine na toj fontani. I za sve belo vino koje smo zajedno popili na prašnjavom pločniku u žamoru i graji. I za sve neme poglede, blage osmehe daleko izvan grada. Hvala ti za sva mesta koja si mi pokazao, koja su postala naša. Posle tebe više ni sa kim ne sedam na klupu na kojoj smo mi sedeli. Ne želim da ukaljam krhke uspomene. I zapravo, mogu ti reći, ta Makarska u tebi je ono što možda najviše i volim. Nisam razumela isprva. Ali volim tvoj duh morskog čoveka, dug pogled ka pučini, miris trga mediterana... Na čelu ti piše Johnny, moj Đ. Znala sam da voliš Azru. Znala sam da voziš bicikl i da nosiš iscepane, izbledele leviske... i hvala ti za onih par krugova na biciklu po centru, dok si ti vozio a ja sedela na štangli, pevala, vrištala i zvonila u zvonce. Da, romantično, kažem... I ona nezaboravna noć na toboganu, i onaj mali pas koji nam je čuvao stražu. Hvala ti što si me razumeo. Hvala ti što si brže nego svi ostali shvatio šta me muči, šta mi treba, gde grešim i šta radim... Hvala ti jer si mu čuvao leđa... mada mislim da i dalje to radiš. Hvala ti za doručak, hvala ti za Pavlovs dog, hvala ti za zalazak sunca uz Dunav i vermut, za sve pesme, za sve stihove, za sve SMS-ove, sve tople reči, i reči hladne, reči trežnjenja i svaki minut koji si proveo sa mnom... I izvini jer nisam umela to da cenim. Ti ćeš se zaljubiti još hiljadu puta, a ja posle tebe... vise nikad. Blento blentava  Znam da misliš da ništa nisam razumela. Možda tako izgleda. Ali jesam. U pustinji moje duše sada cvetaju tvoje misli... Hvala ti Đ. što si mi pokazao ono što niko drugi nije i što si me učinio drugom. Srešćemo se jednom na našoj klupi, čitaću tvoju knjigu... Možda ti onda bude jasno.

 

Dragi San 

 

 

Oduvek me je to zanimalo. Ucila sam u gimnaziji iz biologije da zametak prvi prvoj deobi nema pol, tek da se posle nekog vremena, u zavisnosti od X i Y hromozoma odreduje pol deteta, odnosno; da su u principu sve bebe zenskog pola, tako se zametak razvije sve dok ne dodje do promene X hromozoma u Y. To u jednu ruku objasnjava postojanje bradavica kod muskaraca. Verovatno se bradavice razvijaju pre polnih organa. Mada, bradavice danas na telu coveka ne sluze ni cemu, a nisam upoznata da su tokom evolucije i sluzile za nesto. Moje pitanje je ZASTO ZENE IMAJU KLITORIS?

Nije kao da se bunim (), ali poznato je da je klitoris zapravo zakrzljali penis, ne? Elem, ako je to tako,  odakle onda tvrdjenje da su sva ljudska bica u pocetku zenskog pola? Ako se svi zigoti razvijaju sa zenskim odlikama ( i tu pokupe "bradavice", pa ih svi imamo), u kom momentu zigot sa XX hromozomom ( devojcica ) "dobije" mali penis?  

Neko tu nesto opasno muti.... 

On voli Koka-Kolu. On voli crveno. On voli britanski humor. On slusa Pink Floyd. On voli baklavu. On voli Dilan Doga. On voli kad mu se prsti smrezuraju nakon nekoliko sati u vodi. On voli da zabada nos u kovrdze svoje devojke. On nosi crne uske majice. On voli da jede zelene jabuke. On pusi Marlboro. On voli sa njom da gleda Star Wars. On je dovoljno zreo da je spusti kada pocne da lebdi. On je dovoljno blentav da je nasmeje kad to najmanje ocekuje. On tacno zna sta treba da kaze kad joj naviru suze. On voli miris zvakacih guma iz devedesetih. On je smislio imena njihove dece prvog dana njihovog poznanstva. On zna tacno sta ona misli samo kad joj uhvati pogled na nekoliko sekundi. On mirise na zeleni Brut. On je najzrelija i najdetinjastija osoba koju ona poznaje. On nosi kosulje. On ima neurednu frizuru. On voli crno bele forografije. On je onaj s kojim se zimi valja u snegu dok joj se ne ukoce i ruke i noge. On je onaj koji je ljubi u nos kad je prehladjena i slinava. On je grub, on je nezan. On je 3 u 1. On zna da kuva. On voli da spava na stomaku. On voli da je sljapne po dupetu kad prolazi. On je sposoban da napravi sve i jednu grimasu. On ne zna da peva. Ali voli to da radi. On isprska celo kupatilo kad se tusira. On je lenj. Ali on je i sposoban. On je vispren i pametan, ali ponekad slatko glupav i naivan. On pije kafu bez secera. On voli kad ona kaze nesto musko-primitivno. On voli ukrstene reci. On voli sto ona voli trotinete. On vise voli kosarku od fudbala. On joj umesto svakog poklona za "vazne datume" nesto sam sklepa od gline i sperploce. On nije prelezao ni male ni velike boginje. On ne ume da koristi smajlije u porukama i na internetu. On cita Sartra, Dostojevskog, Bukovskog i Kanta. On veruje u astrologiju. On voli da gricka stabljiku popinog praseta i nosi samnati sesir. On nosi starke u najneobicnijim situacijama. On ima malu tetovazu na skrivenom mestu sa neobicnim znacenjem. On zna sve o snu i snovima. On svako jutro cita Blic online. On je uvek popne na svoja ramena kad su na koncertu. Ona je Mushmula. A ko je on?

Recenica kojom najcesce odgovaraju ljudi koji zapravo ne slusaju nista jeste "Od Silvane do Nirvane". Zapravo, ne znaju bas ko je bila Silvana Armenulic, mada, znaju da je Nirvana imala "onog sto se rokn'o" na kraju. Ipak, njihov dijapazon je presirok i oni su svestrani. lli mi je ipak drazi odgovor "Sve osim onog death metala"... A bluz, dzez, soul, gospel, klasiku, kantri itd vrlo slusas? Postujem svaciji ukus, ali nekako ne mogu da se otmem utisku da profil ljudi koji pod "ex-yu rockom" podrazumeva Crvenu Jabuku, Prljavo Kazaliste, Bijelo Dugme, Plavi Orkestar, je isti onaj profil ljudi koji ide na koncerte Ace Lukasa i Seke Aleksic. Ali, eto, cisto da se kaze da oni slusaju i rok.

Ne pravim se da sam operisana od narodnjaka, niko od nas nije. Bukvalno si prinudjen, ziveci u Srbiji, da svkodnevno cujes novi hitic na TV; ako ne gledas TV na radiu, ako ne slusas radio; od komsije iz zgrade preko puta; na ulici; u pekari; bilo gde. Volim kafansku crtu kod sebe. Vise postujem ljude koji ne foliraju bilo kakav rok, rep i alternativu, nego ex yu rockere koje Dino Merlin i Aca Luka pogadjaju pravo u srce. Zbog takvih ljudi me je ponekad malo sramota da kazem "ex yu rock" pa krenem da nabrajam. Ponekad kazem i "new wave" ali slabo ko ukapira. 

Elem, poenta svega ovoga je da sam kao klinka ljude grupisala na osnovu muzike koju slusaju. Narodnjaci, Rokeri, Metalci, Pankeri, Reperi. Onda sam shvatila da to nema veze sa mozgom. Medjutim, sad sam ponovo pocela da ih grupisem, ali samo u dve kategorije.                         "Lazni rokeri" (iliti Grokeri) i  "Svi mi ostali".

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.