Recenica kojom najcesce odgovaraju ljudi koji zapravo ne slusaju nista jeste "Od Silvane do Nirvane". Zapravo, ne znaju bas ko je bila Silvana Armenulic, mada, znaju da je Nirvana imala "onog sto se rokn'o" na kraju. Ipak, njihov dijapazon je presirok i oni su svestrani. lli mi je ipak drazi odgovor "Sve osim onog death metala"... A bluz, dzez, soul, gospel, klasiku, kantri itd vrlo slusas? Postujem svaciji ukus, ali nekako ne mogu da se otmem utisku da profil ljudi koji pod "ex-yu rockom" podrazumeva Crvenu Jabuku, Prljavo Kazaliste, Bijelo Dugme, Plavi Orkestar, je isti onaj profil ljudi koji ide na koncerte Ace Lukasa i Seke Aleksic. Ali, eto, cisto da se kaze da oni slusaju i rok.

Ne pravim se da sam operisana od narodnjaka, niko od nas nije. Bukvalno si prinudjen, ziveci u Srbiji, da svkodnevno cujes novi hitic na TV; ako ne gledas TV na radiu, ako ne slusas radio; od komsije iz zgrade preko puta; na ulici; u pekari; bilo gde. Volim kafansku crtu kod sebe. Vise postujem ljude koji ne foliraju bilo kakav rok, rep i alternativu, nego ex yu rockere koje Dino Merlin i Aca Luka pogadjaju pravo u srce. Zbog takvih ljudi me je ponekad malo sramota da kazem "ex yu rock" pa krenem da nabrajam. Ponekad kazem i "new wave" ali slabo ko ukapira. 

Elem, poenta svega ovoga je da sam kao klinka ljude grupisala na osnovu muzike koju slusaju. Narodnjaci, Rokeri, Metalci, Pankeri, Reperi. Onda sam shvatila da to nema veze sa mozgom. Medjutim, sad sam ponovo pocela da ih grupisem, ali samo u dve kategorije.                         "Lazni rokeri" (iliti Grokeri) i  "Svi mi ostali".