Zamislite. Imate Visnju i Tresnju. Tako slicno, a u principu opet tako razlicito. Visnja je temperamentna. Juznjackog duha. Pomalo cudnovata i svoja. Tresnja izgleda ko visnja. Ali nije tako popularna. Ne vole je svi (ili ona ne voli sve). Ekscentricna je. 

Kad se zagledam u Visnju, u trenucima opijenosti, ne mogu a da ne vidim Tresnju. Ponekad, ipak lezim na krevetu i razmlisljam o Visnji. Ali onda mi se um razbistri i jedva cekam da jedem Tresnje. Dok jedem Tresnja, nedostaje mi kiskelkasti i egzoticniji ukus Visanja. Puna cinija Visanja i Tresanja cekaju samo na mene. Mogu da iz izmerim. Ali ne mogu da izmerim koje vise volim. 

Koga, dodjavola, vise volim? Visnje ili Tresnje? 

Posle tebe nijedan nije dovoljno pametan. Posle tebe nijedan nije dovoljno lep. Nijedan nije dovoljno načitan. Nijedan nije dovoljno interesantan. Posle tebe nijedan nije TAJ. Ne mogu a da ne uporedim svakog sa tobom. Upropastio si me za sve druge. Ali hvala ti. Jer sada znam šta valja. I što si me ugledao tog avgusta 2009. godine na toj fontani. I za sve belo vino koje smo zajedno popili na prašnjavom pločniku u žamoru i graji. I za sve neme poglede, blage osmehe daleko izvan grada. Hvala ti za sva mesta koja si mi pokazao, koja su postala naša. Posle tebe više ni sa kim ne sedam na klupu na kojoj smo mi sedeli. Ne želim da ukaljam krhke uspomene. I zapravo, mogu ti reći, ta Makarska u tebi je ono što možda najviše i volim. Nisam razumela isprva. Ali volim tvoj duh morskog čoveka, dug pogled ka pučini, miris trga mediterana... Na čelu ti piše Johnny, moj Đ. Znala sam da voliš Azru. Znala sam da voziš bicikl i da nosiš iscepane, izbledele leviske... i hvala ti za onih par krugova na biciklu po centru, dok si ti vozio a ja sedela na štangli, pevala, vrištala i zvonila u zvonce. Da, romantično, kažem... I ona nezaboravna noć na toboganu, i onaj mali pas koji nam je čuvao stražu. Hvala ti što si me razumeo. Hvala ti što si brže nego svi ostali shvatio šta me muči, šta mi treba, gde grešim i šta radim... Hvala ti jer si mu čuvao leđa... mada mislim da i dalje to radiš. Hvala ti za doručak, hvala ti za Pavlovs dog, hvala ti za zalazak sunca uz Dunav i vermut, za sve pesme, za sve stihove, za sve SMS-ove, sve tople reči, i reči hladne, reči trežnjenja i svaki minut koji si proveo sa mnom... I izvini jer nisam umela to da cenim. Ti ćeš se zaljubiti još hiljadu puta, a ja posle tebe... vise nikad. Blento blentava  Znam da misliš da ništa nisam razumela. Možda tako izgleda. Ali jesam. U pustinji moje duše sada cvetaju tvoje misli... Hvala ti Đ. što si mi pokazao ono što niko drugi nije i što si me učinio drugom. Srešćemo se jednom na našoj klupi, čitaću tvoju knjigu... Možda ti onda bude jasno.

Dragi San